• Decrease font size
  • Default font size
  • Increase font size

Почетна

Извештај о археолошким истраживањима на локалитету Орловине у Малом Зворнику 2013. године

Седамдесетих година прошлог века, археолог Миливоје Васиљевић обавио је археолошка рекогносцирања на подручју општина Средњег Подриња и том приликом констатовао да се изнад градског центра Малог Зворника, на вису Орловине (к. 302 м) и западним падинама налазе остаци средњовековног утврђења. Локално становништво га је звало „Јеленин град“. Према његовим подацима око заравњеног виса пружа се обимни зид дебљине 2 м, рађен од притесаног камена, који је заливен малтером од живог креча и песка. Градско платно и једна кула су оштећени путем који се спушта од Влашких њива низ падину према обали Дрине, где се могу претпоставити остаци подграђа. Време настанка утврђења опредељено је у доба Мачванске бановине или српске Деспотовине.

 

          На позив професора историје Дејана Павића из Малог Зворника, у јулу 2013. године обављен је први обилазак локалитета и том приликом је констатовано да утврђење захвата прилично велику површину. Са северне стране, стрмом падином, спушта се према Бучевском потоку, са јужне стране, готово вертикалном литицом према садашњем језеру, а са западне стране релативно благом падином према обали Дрине. Доњи град је троугластог облика, и у оквиру његових зидина налазило се највероватније градско насеље. Остаци јужног и северног бедема који  се спуштају према Дрини, показују да се евентуални бедем обалом реке могао простирати и у дужини од преко 400 м. Горњи делови локалитета делимично су под ливадама, а највећим делом под шумом и ретким растињем. На јужној ливади налазе се видљиви остаци велике грађевине за коју се може претпоставити да је црква.

          Захваљујући иницијативи професора Павића и подршци општинског руководства у Малом Зворнику, пробна археолошка ископавања обављена су у периоду од  16. до 28. септембра 2013. године. Неопходна финансијска средства одобрена су одлуком Општинског већа СО Мали Зворник, док су радови изведени у организацији Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

         Циљ истраживања био је да се дефинише стратиграфска слика на локалитету и издвоје фазе његовог живота. Полазна претпоставка била је да се на десној страни Дрине налази тврђава која је једновремена са оном у Зворнику, тако да су обе представљале делове исте фортификације којом је контролисан важан пут који је водио овим делом Подриња. У складу с тим првенствено су очекивани трагови живота који би припадали раздобљу позног средњег века и столећима турске власти на овим просторима. Мећутим, већ првим археолошким сондама добијени су подаци који налазиште чине знатно сложенијим и значајнијим.

          Пробним ископавањем обухваћени су делови највишег платоа Орловине и врхови падина са северне и југозападне стране. На том простору укупно је истражено пет сонди димензија 6 х 2 м и 3 х 2 м. Пронађени археолошки материјал указује да се овде ради о вишеслојном археолошком налазишту. Најстарији трагови живота припадају праисторијском раздобљу. На основу спорадичних налаза уломака грнчарије, за сада се може само претпоставити, да се на врху брега налазило праисторијско насеље градинског типа. Следећи хоризонт живота, најбоље документован у свим ископима, може се приписати рановизантијском раздобљу, оквирно 6. веку наше ере. Остаци бедема, са кулама, као и бројни покретни налази (грнчарија, стакло и други предмети за свакодбевну употребу),  несумљиво сведочи да је у том времену на локалитету подигнуто веће утврђење које је имало функцију да контролише околне комуникације, али и богате рудне ресурсе који су се налазили у околини. Његова изградња се може довесту у вези са великим градитељским подухватом које је за владавине цара Јустинијана I (527-565) предузет у унутрашњости Балканског полуострва. Оно што је посебно важно када је реч о локалитету Орловине је чињеница да се овде налазе остаци утврђеног комплекса који се, према површини на којој се распростире, може убројати у ред већих на територији Србије. На његов велики значај посредно указују и два објекта посебне намене који су се налазили унутар бедема. Ближе врху Орловине са источне стране на површини видљив је велики кружни објекат,  унутрашњег пречника око 15 м. Зидан је каменом, а чињеница да је прилично укопан наводи на закључак да би се овде могло радити о остацима монументалне цистерне која по својим димензијама превазилази до сад познате код нас. Осим овог објекта који овог пута није истраживан, постојање друге грађевине посебне намене несумњиво је потврђено археолошким ископавањима. Наиме, непосредно испод врха брда, са југозападне стране откривени су остаци цркве која је такође изненадила својом монументалношћу. Ради се о цркви сложене основе, димензија   23 х 17 м. Поред главног брода који се на источној страни завршава полукружном апсида димензија 6 х 4 м, са севрене стране налази се бочни брод који такође има мању апсиду димензија око 3 х 2 м. Дебљина зидова спољних износи око 1 м, док је  преградни зид између наоса и северног брода широк 0,6 м. Према одликама основе ова црква се може прибројати групи црквених грађевина 6. века познатих већином на простору Босне и Херцеговине, као и у западним деловима Србије. Међутим, оно што је чини изуетном јесу њене димензије по којима свакако спада међу највеће до сада познате.

          Најмлађи хоризонт живота на врху Орловина припада раздобљу раног средњег века. Потврђен је налазима особене грнчарије. Оно што ове предмете чини посебно занимљивим је чињеница да су то за сада најстарији археолошки трагови Срба у овом делу Подриња. Посебно бих нагласио управо тај резултат пробних радова на Орловинама, будући да су довели до откривања налазишта које може бацити светло на прилично затамљена и непозната прва столећа српског присуства на овим просторима. Таквих налазишта, до сада познатих са обе стране Дрине, веома је мало. На будућим истраживањима је да у потпуности разјасни прелазак из рановизантијског у раносредњовековни хоризонт и пружи одговор на питање континуитета и дисконтинуитета између антике и средњег века на овом локалитету.  

у Београду, 21. 10. 2013. године

 доц. др Дејан Радичевић, руководилац истраживања



 

 

 

 

 

 

 




Јавне набавке